Ljubiša Pavković

Biva rođen U prvom komšiluku - Mije Krnjevca

Mija je Jedan od najslavnijih harmonikaša tog vremena

I taj Mija - drži časove harmonike U velikom, zajedničkom dvorištu

I - eto - baš u tom dvorištu Trčkara - pada - i prevrće se

Niko drugi Do komšijin - mali Ljubiša

* * *

Ali To dete im - stalno smeta

Malo-malo - pa se zatrči I udari prstićima - po nečijim dirkama

Kad podviknu na njega Dečak - trk nazad - uz stepenice - kod Majke

* * *

Krnjevac, međutim Kao prekaljeni - harmonski lisac

Primeti Da to dečije udaranje - po harmonici

Nije baš - nasumično

Trunka melodije Proviruje - iz tog nestašluka

Svaki put - to dete Kao da namerno - pritisne prave dirke

Nemoguće - da je slučajno

Dete - od pet godina

* * *

I tako Krnjevac - jednog dana - kaže Ljubinom ocu

Bogdane, kupi mu neku harmoniku Možda bude nešto od njega

* * *

U nižoj muzičkoj školi Ljuba rešava harmonske algoritme - kao vodu

Domaće zadatke - ne radi kod kuće

Nego - odmah na času Čim nastavnik izrekne zadatak

Testiraju ga sa gradivom - iz viših razreda Ljuba istresa sve - kao iz rukava

Jednom prilikom - nastavnik ga uzima za uši I vodi - od razreda - do razreda

I objašnjava kolegama - i drugoj deci

Kako Ljuba nije - običan dečak

Nego Nekakvo Čudo - od običnog dečaka

* * *

Počinju Da se nižu nagrade, takmičenja, priznanja

Ljuba postaje šef Narodnog orkestra RTB

Najvrednije priznanje je - iz Moskve Koje mu uručuje lično - Fridrih Lips

Tim činom Ljuba praktično biva proglašen

Za najboljeg - na svetu

Jer - Fridrih Lips je Ruski - bog harmonike

I taj isti - Fridrih Lips - zapitkuje Ljubišu Kako uspeva ovo - i kako uspeva ono

Ljuba - sleže ramenima Lakše mu je da to odsvira - nego da objasni