Pripoveda: Mihajlo Popesku Beograd

* * *

Kad sam bio maturant Moju gimnaziju je posetio - Paulo Koeljo Tada - na vrhuncu slave

Škola je rešila Da na taj susret - iz svakog razreda Pošalje po dvoje - najboljih učenika

Računam - to je to Upoznaću svog omiljenog pisca

Puno sam Trubio o tome - kod kuće

* * *

Na dan susreta Sa spiska smo izbačeni Jedna moja drugarica - i ja

A ubacile su se - dve neviđene tupače Iz prve klupe

Moju pobunu i protivljenje Ućutkao je profesor informatike

Pretnjama Da će me oboriti na popravni

* * *

Nakon pola sata Dolazi jedna - od ove dve Što su me izgurale sa spiska

Oči joj - kao reflektori Da sijaju - osvetlile bi Marakanu

Mihajlo, zove te Koeljo

Ma daj, ne zajebavaj

Direktorka traži - da odmah dođeš

* * *

U hodniku joj saopštavam Da ću joj se načestitati sve rodbine

Direktne - i pobočne Do devetog kolena

Jer... Otkud svetski pisac - da zna za mene

Jednog nebitnog klinca

Dok idemo ka svečanoj sali Razmišljam

Kako postoji - Kosmička Sila Koja ovo sve stavlja u red i - isporučuje Pravdu

Ulazim u salu Direktorka, nastavnici - svi u mene

Koeljo mi pruža ruku i kaže:

Danas sam imao naročitu želju Da tebe upoznam

* * *

Od šoka sam odgovorio Nešto nemušto - i debilno

Na tarzanskom engleskom

Dao mi je i svoju sliku I potpisao je

Više od upoznavanja sa Koeljom Držao me je utisak zadovoljstva

Jer sam iz ove situacije Izašao kao moralni pobednik

I to tako instant - voljom Više Sile

* * *

Do kuće sam - preleteo

I tako Pričam majci - sve ovo što i vama

Uopšte ne znam Kako je sve ovo - moguće

I kojom silom - se sve ovo desilo

Ja znam - kaže majka

Kako znaš

Lepo Čovek je jutros bio - kod mene na doručku

Dok sam mu servirala Rekla sam mu

Da znam Da danas ide - u Prvu beogradsku

I da imam sina Koji danima priča o tome - kako će ga upoznati

Dobro, i...

Šta i... Čovek izvadio papir i olovku I pita - kako se zoveš

* * *

Napomena: Moja majka je radila u hotelu Hajat Kao konobarica

* * *