Nećemo se ovde baviti Ni Hagom - ni Srebrenicom

Dozvolićemo taj luksuz Da na primeru ovog snimka

Obratimo pažnju Na nešto - sasvim drugo

Snaga lica Kroz kojeg prolazi - neki tekst

* * *

Primetili ste, sigurno Kad deca ulaze - u pozorište

Oni posvećeniji Se guraju - u prve redove

Oni što šuškaju - i grickaju Uvek su daleko od scene - u dnu sale

* * *

Senzibilitet predstave

Nije moguće osetiti Ako ne vidiš - lice glumca

Drama Može imati - vrhunski zaplet

Publika Može i da plače - i da se smeje

Ali - sve je to - kratkog daha

Čim se spuste zavese Čim se sala isprazni

Čitava čarolija - ide u vetar

Ono - što ostaje uklesano Su izrazi lica

* * *

Zijah Sokolović Legenda - balkanske komedije

Forsirao je taj nastup Sa grimasama

Dešavalo se Da taj čovek samo sedne - ispred publike

I da se Ćuteći - zagleda u zid

I to je bilo dovoljno Da publika prasne

I što više On tako sedi - i ćuti

To više Se publika raspada

Kad se smeh stiša On progovori - jedno jedino slovo

Obično je to - dugo A

I ponovo - zaćuti

I tek tada - nastaje urnebes

* * *

Zijah - nije voleo nastupe U velikim dvoranama

Nije voleo Da ga neko samo čuje - a ne vidi

Na sceni je osvestio ono - daleko od očiju - daleko od srca

* * *

U novije vreme U pozorištima postavljaju - video bim

Veliki displej Koji fokusira - lica učesnika

Možda će Neka buduća pozorišta

Imati display Na svakom sedištu

I ne - to neće biti isto Kao - da ste kod kuće

Utisak sa scene Se multiplicira - u svakom posetiocu

To jest Množi se - sa brojem nervnih sistema

Kroz koje prolazi U isto vreme - i na istom mestu

* * *

Milan Marić

Je uzeo materijal Naizgled - potpuno nespojiv

Sa bilo kakvim Scenskim - i umetničkim nastupom

Svedočenje Sa mučnog - sudskog procesa

Koje je - već u startu Osuđeno - na politička prežvakavanja

Toliko zagađena tema

Toliko nezahvalna Za bilo kakvu - umetničku obradu

I sad - zamislite

Da je čovek - izgovorio ovaj tekst Okrenut leđima

Isti tekst Isti glumac - ista publika

Ali Bez prizora - koji izbija sa lica

Ostalo bi Jedno veliko - ili malo ništa

* * *

Njegov povremeni pogled Direktno u kameru

Čelo - koje se mršti I zateže - u ritmu teksta

Usne Koje na kratko - ostaju ukočene

Oči - koje tupo I odsutno bleje - tamo negde

To je ono - što radi

To je ono - što krči put Do nečije - tanke žice

* * *

Svaki mladi glumac Morao bi napraviti - svoj promo

U formi - kratkog monologa U krupnom planu

To bi mu uštedelo Gomile flajera - i postera

I boldiranih naslova Sa šljaštećom pozadinom

A pomoglo bi - i publici

Da odmah U startu vidi - s kim ima posla