Nećemo se ovde baviti Ni Hagom - ni Srebrenicom Dozvolićemo taj luksuz Da na primeru ovog snimka Obratimo pažnju Na nešto - sasvim drugo Snaga lica Kroz kojeg prolazi - neki tekst * * * Primetili ste, sigurno Kad deca ulaze - u pozorište Oni posvećeniji Se guraju - u prve redove Oni što šuškaju - i grickaju Uvek su daleko od scene - u dnu sale * * * Senzibilitet predstave Nije moguće osetiti Ako ne vidiš - lice glumca Drama Može imati - vrhunski zaplet Publika Može i da plače - i da se smeje Ali - sve je to - kratkog daha Čim se spuste zavese Čim se sala isprazni Čitava čarolija - ide u vetar Ono - što ostaje uklesano Su izrazi lica * * * Zijah Sokolović Legenda - balkanske komedije Forsirao je taj nastup Sa grimasama Dešavalo se Da taj čovek samo sedne - ispred publike I da se Ćuteći - zagleda u zid I to je bilo dovoljno Da publika prasne I što više On tako sedi - i ćuti To više Se publika raspada Kad se smeh stiša On progovori - jedno jedino slovo Obično je to - dugo A I ponovo - zaćuti I tek tada - nastaje urnebes * * * Zijah - nije voleo nastupe U velikim dvoranama Nije voleo Da ga neko samo čuje - a ne vidi Na sceni je osvestio ono - daleko od očiju - daleko od srca * * * U novije vreme U pozorištima postavljaju - video bim Veliki displej Koji fokusira - lica učesnika Možda će Neka buduća pozorišta Imati display Na svakom sedištu I ne - to neće biti isto Kao - da ste kod kuće Utisak sa scene Se multiplicira - u svakom posetiocu To jest Množi se - sa brojem nervnih sistema Kroz koje prolazi U isto vreme - i na istom mestu * * * Milan Marić Je uzeo materijal Naizgled - potpuno nespojiv Sa bilo kakvim Scenskim - i umetničkim nastupom Svedočenje Sa mučnog - sudskog procesa Koje je - već u startu Osuđeno - na politička prežvakavanja Toliko zagađena tema Toliko nezahvalna Za bilo kakvu - umetničku obradu I sad - zamislite Da je čovek - izgovorio ovaj tekst Okrenut leđima Isti tekst Isti glumac - ista publika Ali Bez prizora - koji izbija sa lica Ostalo bi Jedno veliko - ili malo ništa * * * Njegov povremeni pogled Direktno u kameru Čelo - koje se mršti I zateže - u ritmu teksta Usne Koje na kratko - ostaju ukočene Oči - koje tupo I odsutno bleje - tamo negde To je ono - što radi To je ono - što krči put Do nečije - tanke žice * * * Svaki mladi glumac Morao bi napraviti - svoj promo U formi - kratkog monologa U krupnom planu To bi mu uštedelo Gomile flajera - i postera I boldiranih naslova Sa šljaštećom pozadinom A pomoglo bi - i publici Da odmah U startu vidi - s kim ima posla