Jednog dana - pred Bajram Nastavnik reče:

Ovih dana Nećemo imati - časove fizičkog

Školsko igralište - biće zauzeto

Igralište Se pretvori - u veliki obor

Meštani Počeše - da dovode životinje

Za Bajramsko Klanje

I zadužiše - Ibrahima Da životinje pazi - obilazi - i hrani

Dok ne dođe Taj uzvišeni - i svečani dan

* * *

Ibrahim je bio Domaćin - na dobrom glasu

Ispravan musliman Sa čvrstom vjerom - i redovnom molitvom

On će sigurno Životinje hraniti - propisno

I nijedno grlo - neće da fali

* * *

Ibrahim - međutim Šalje sina - da hrani životinje

Sin Nepunih devet godina - zove se Admir

Otac je u nadi Da će na taj način - podučiti dijete Pravim - islamskim vrijednostima

Dao mu je i molitve Koje treba da izgovara

Dok - u ime Boga Pruža hranu - budućoj žrtvi

* * *

Dečak zagleda I dodiruje - ta stvorenja

I ponekad Zuri duboko - kroz njihove oči

I ne sklanja ruku Sa njihovog toplog - hrapavog jezika

Životinje ga ližu I po rukama - i po vratu - i po licu

* * *

I eto - upravo tu U tom zabačenom - školskom dvorištu

U dubokim brdima Tamo nekog - dalekog Balkana

U dečaku - se rodi Jedno malo - ogromno - kosmičko - Ne

* * *

Noće pre klanja Admir se - iskrade iz kuće

Tiho Skine katanac - sa kapije dvorišta

Sedne na obližnji zid I čeka - da životinje pobegnu

Bio je uveren Da će životinje - pobeći u šumu

Životinje - međutim - ni makac One - čekaju hranu

Pokrenuše se tek Kad dečak baci - par kamenčića

Ali - umesto u šumu Životinje se razmileše - svuda po naselju

I to najviše U veliki - gradski park - u centru

* * *

Psi u naselju Počeše da laju - i laju

Dve krave Jurnuše baš - niz glavnu ulicu

Na prozorima Počeše - da se pale svetla

Probudi se - čitava kasaba Svi se okupiše - u velikom parku

Dođe i policija

* * *

Na jednoj strani parka Stoji Admir

Na drugoj strani Meštani - hodža - i dva policajca

U rukama drže - otključan katanac I pokazuju ga - ibrahimu

Neko mu doviknu - Sram te bilo... Kako te nije Boga strah

Od uzornog muslimana Ibrahim začas - postade bitanga

I opasan grešnik

Ibrahim Traži Admira - i strelja ga pogledom

* * *

Dođoše kući

U trpezariji Admir - pognuo glavu

Otac i majka Zure u dete - i dugo ćute

Zašto si to uradio - upita otac

Zato... - da ih spasim

Od koga da ih spasiš ? Od Allaha ?

To nije istina

Šta nije istina ?

Allah nije naredio - da se kolju životinje

Ko ti je to rekao ?

Niko

Pa otkud znaš Da Allah - nije naredio ?

Sanjao sam

Šta si sanjao ?

Allaha

I šta ti je rekao Allah ?

Rekao mi je... Ne sećam se... zaboravio sam

* * *

Muk

Otac skoči

Začu se - takva šamarčina...

Dečak pade - preko stolice

Majka vrisnu Otac je odalami - iz okreta

Sestra i brat Istrčaše - plačući

* * *

Godinama Je majka pokušavala

Da u detetu Razbije strah - od oca

Godinama Je - otac pokušavao Da dete - uzme u krilo

Admir se trzao I bežao - od svakog očevog pogleda

* * *

Prođoše decenije

Otac - u sarajevskoj bolnici Tumori - metastaze

Lekari Mesecima govore - da neće još dugo

Ibrahim - međutim Mesecima - nikako da umre

Malo-malo Pa otvori oči - i promrmlja:

Doktore Dovedite mi Admira

* * *

Admir dolazi Iz daleke Nemačke

Prilazi krevetu I stavlja ocu - dlan na čelo

I zausti - nešto da kaže

Otac - ne otvara oči

Ali prstom pokazuje Na fijoku - pored kreveta

Admir otvara fijoku

U fijoci - katanac Sa kapije - školskog dvorišta

* * *

Tog trenutka Ibrahim - otvori oči

Osmehnu se I sa tim osmehom - se ukoči

* * *